Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао је касно синоћ, после састанка Савета НАТО, наредбу за бомбардовање циљева у Југославији.

У изјави датој новинарима после реферисања Ричарда Холбрука, који се вратио из неуспеле дипломатске мисије у Београду, Солана, међутим, није назначио време почетка акције.

„Управо сам издао наредбу врховном савезничком команданту за Европу генералу Веслију Кларку да почне с ваздушним операцијама у Савезној Републици Југославији", рекао је Солана.

„С обзиром да су сви напори да се преговорима постигне политичко решење кризе на Косову пропали, нема алтернативе него да се предузме војна акција."

Момир Булатовић, премијер СР Југославије у синоћњем обраћању нацији у 21 час, после седнице Савезне владе и након саслушања мишљења председник Слободана Милошевића, одлуке Савезне скупштине и закључака јучерашњег заседања републичког парламента, на основу члана 99, став 10 Устава СРЈ, саопштио је да на снагу ступа стање непосредне ратне опасности.

Од среде 24. марта 1999. у 20 часова наша земља је у рату. Тог часа авиони НАТО-а извели су први напад на СР Југославију, хроничари кажу први напад на једну суверену земљу од оснивања ове организације. Вест о нападу на Југославију објавио је генерални секретар НАТО Хавијер Солана, како изгледа, у тренутку када су бомбе већ почеле да падају. Наиме, петнаестак минута пре 20 часова у близини Приштине чуо се низ јаких детонација у размаку од око 30 секунди које су долазиле из правца источно од овог града. Након експлозија нестало је струје. Град је био потпуно пуст, а на улицама се чула спорадична пуцњава из аутоматског наоружања. Дописник "Бете" јавио је да се из појединих делова Приштине види деловање противавионске артиљерије у околини аеродрома Слатина.

 Према саопштењу Генералштаба Војске Југославије у нападима авијације и крстарећих ракета НАТО-а на Југославију током прве ноћи погинуло је 10 и рањено 38, док се један војник води као нестао. Југословенски савезни министар изјавио је за ЦНН да је најмање десет цивила погинуло. "У више масовних удара борбених авиона НАТО - САД, Велике Британије, Француске, Канаде, Италије, Немачке и Шпаније и крстарећих ракета, у агресији на СР Југославију током ноћи 24 - 25 марта 1999. године, дејствовано је по јединицама, саставима и војним објектима на целокупном простору наше земље", наводи се у саопштењу Генералштаба и прецизира се да је гађано више од 50 војних објеката, укључујући и индустријске објекте наменске производње: фабрику "УТВА" у Панчеву, Ваздухопловни завод "Мома Станојловић" и предузеће "Милан Благојевић" у Лучанима. Снаге НАТО-а напале су војне циљеве у Црној Гори - аеродром Голубовци код Подгорице, војни објекат код Даниловграда и уређаје на полуострву Луштица.

 

24.03.2014 године навршава се 15 година од када су нас злочинци из НАТО бомбардовали.

НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава је око 22.000 тона.


Српске снаге су од 24. марта до 10. јуна имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца.

НАТО је убио око 2.000 и ранио око 10.000 цивила.